Transuretralne operacije

 

Na polju endoskopskih operacija uretre, mokraćne bešike i prostate u stanju smo da svakome od Vas ponudimo najadekvatniji tretman, u zavisnosti od anatomskih prilika i vrste bolesti. Incizije uretre, vrata mokraćne bešike, pa i prostate vršimo primenom hladnog noža ili lasera. Kod operacija tumora mokraćne bešike najčešće koristimo bipolarnu resekciju, u slučajevima resekcije uvećane prostate monopolarnu i bipolarnu struju, a u poslednje vreme sve više izvodimo još bipolarnu enukleaciju prostate. U dijagnostici i praćenju pogotovo karcinoma mokraćne bešike najčešće ćemo Vam predložiti hladnu biopsiju.

Transuretralna resekcija prostate (TURP)

Minimalno invazivno uklanjanje tkiva prostate po komadićima kroz mokraćnu cev stručno se naziva Transuretralna resekcija prostate. Na globalnom nivou ona još uvek predstavlja takozvani „zlatni standard“ operativnog lečenja benigno ili starosno uvećane prostate.

 

Kad se primenjuje?

U savremenoj urologiji sa Transuretralnom resekcijom prostate u većini slučajeva lečimo simptome donjeg urogenitalnog trakta koji su povezani uvećanom prostatom, tek nakon prethodno neuspešne konzervativne terapije odnosno primene lekova. Ipak treba da imamo u vidu nekoliko simptoma odnosno zdravstvenih stanja gde će operacija biti potrebna odmah (apsolutna indikacija), a to su:

  • nemogućnost spontanog mokrenja (kompletna retencija urina),
  • prisutnost kamenaca u mokraćnoj bešici (cistolitijaza),
  • oštećenje bubrežne funkcije kao posledica dugotrajno otežanog mokrenja (opstrukcija),
  • prisutnost krvi u mokraći koja nije povezana sa bolestima bubrega ili mokraćne bešike,
  • jake i/ili česte upale urogenitalnog trakta.

 

Kako se izvodi?

Transuretralna resekcija prostate (TURP) se izvodi u spinalnoj ili opštoj anesteziji. Urolog kroz mokraćnu cev, od ulaza u istu, pa sve do mokraćne bešike uvede kombinovani instrument (resektoskop) sastavljen od optičkog dela (endoskop) i hirurškog mehanizma sa elektrodom, sa kojim se koristeći monopolarnu ili bipolarnu struju u cirkularnim slojevima skidaju komadići tkiva prostate i dela vrata mokraćne bešike. Isti se nakupljaju u mokraćnoj bešici, a tokom operacije ili na kraju operator ih evakuiše ispiranjem. Odstranjeno tkivo u celosti šalje se na patohistološku analizu. Nakon resekcije u mokraćnu bešiku ubacuje se trokanalni urinarni kateter koji omogućava dodatno ispiranje još nekoliko sati nakon intervencije. U našoj ustanovi kateter se po pravilu izvadi 48 sati nakon operacije, da bi se pratilo mokrenje još jedan dan, nakon vađenja.

 

Koje su moguće komplikacije?

  • OPŠTE: duboka venska tromboza, plućna embolija, akutni srčani infarkt (pacijentima kod kojih postoji uvećan rizik biće uvedena zaštitna antitrombotička zaštita i pooštren monitoring).
  • JAKO KRVARENJE: umereno krvarenje tokom operacije je normalno i za pacijenta ne predstavlja gubitak krvi koji zahteva transfuziju. Jako krvarenje kod TURP-a ili nakon operacije je retko ali je poznata komplikacija. Na osnovu analize krvne slike može da zahteva i transfuziju.
  • URINARNA INFEKCIJA: uprkos pravilu, da se sve operacije izvode uz sterilnu urinukulturu, kod svih pacijenata primenjuje se preoperativna profilaksa antibiotikom, pa je mogućnost urinarne infekcije prilično mala. Bez obzira na to, većini pacijenata će biti savetovano da još nekoliko dana posle operacije uzimaju odgovarajući uroantiseptik ili antibiotik.
  • SUVI ORGAZAM: budući da je sastavni deo operacije i skidanje određenog dela mišića vrata mokraćne bešike, kod pacijenata nakon TURP-a, u većini slučajeva prilikom orgazma ne dolazi do antegradne ejakulacije, nego se sperma uliva u mokraćnu bešiku, što će pacijenti kasnije izbaciti mokraćom. Važno je napomenuti da sam osećaj orgazma ostaje nepromenjen, a svakako će biti značajno smanjena mogućnost prirodnog načina oplodnje.
  • EREKTILNA DISFUNKCIJA: Ona je veoma retka, direktno se ne povezuje sa operacijom, nego više sa propratnim psihološkim opterećenjem.
  • VRAĆANJE SIMPTOMA: U slučaju da je indikacija za Transuretralnu resekciju prostate postavljena u skladu sa poznatim stručnim kriterijumima, rezultati operacije su veoma dobri i velika većina operisanih pacijenata dugoročno je zadovoljna. Ponovni rast adenoma koji bi zahtevao još jednu intervenciju je veoma redak. Vraćanje simptoma je najčešće povezano sa suženjima mokraćne cevi (striktura uretre) koje su posledica diskretnih oštećenja sluznice prilikom TURP-a, ali se mogu korišćenjem kvalitetnih lubrikanata tokom operacije, primenom odgovarajuće debljine resektoskopa i „lakom rukom“ operatora, u velikoj većini slučaja izbeći.

Sastavni deo normalnog postoperativnog toka nakon TURP-a su prolazne smetnje mokrenja koje mogu da bez dodatnog lečenja nestanu za nekoliko dana, pa čak i nekoliko nedelja. Uglavnom se radi o učestalom mokrenju, peckanju tokom mokrenja, prisutnosti krvi u mokraći, iznenadnom pozivu na mokrenje (urgentna mikcija), kao i umerenom bolu u predelu međice (perineum).

 

TURP u dijagnostikovanju raka prostate

Uprkos činjenici da se Transuretralna resekcija prostate koristi u operativnom lečenju benignog uvećanja prostate (benigna hiperplazija prostate, BHP) odnosno adenoma prostate koji nije neposredno povezan sa pojavom raka prostate, ne znači da se u pojedinoj benigno uvećanoj prostati istovremeno ne nalazi i karcinom. Pre ere primene testa serumskog PSA, prilikom TURP-a rak prostate bio je pronađen čak u 30% slučajeva, da bi danas taj procenat pao ispod 5%. Ali naravno, samo u društvima gde se PSA testiranje stvarno primenjuje redovno, odnosno gde se koristi moderan koncept ranog otkrivanja karcinoma prostate. Ako to nije slučaj, vrednost TURP-a u poređenju sa nekim modernim tretmanima koji ne omogućavaju patohistološku analizu (PH) tkiva još je značajnija. Takođe je u kontekstu otkrivanja raka prostate prilikom TURP-a dokazana važnost obima odnosno dubine resekcije. U tom kontekstu još uvek je na snazi pravilo dobre kliničke prakse, da je cilj dobre Transuretralne resekcije prostate skidanje čitavog ili barem velike većine adenoma, što uvek nije baš jednostavno, pogotovo u slučaju većih prostata. Najčešće se kao granična veličina prostate gde je još moguća TURP, spominje 50 grama ili ccm, a da se kod većih primeni klasična ili laparoskopska operacija. To naravno ne znači da se Transuretralnom resekcijom prostate ne mogu tretirati i značajno veće prostate. Objektivne, zdravstveno uslovljene prepreke su retke, daleko najveći faktor predstavljaju iskustvo i veština operatora, pa nije isključeno da se TURP-om operišu i prostate veličine preko 100 g.

 

TURP kod pacijenata sa rakom prostate

U slučaju pacijenata sa karcinomom prostate Transuretralna resekcija prostate (palijativni TURP)  se godinama koristi u slučajevima značajnih opstruktivnih smetnji, sve do kompletne retencije urina. Ne radi se znači o hirurškom lečenju raka, nego samo o vraćanju pacijentove sposobnosti da mokri prirodnim putem, što značajno pozitivno utiče na njegov kvalitet života. Najnoviju indikaciju za primenu TURP-a verovatno će predstavljati pacijenti sa primarno metastatskim rakom prostate gde u lečenju istih prve studije potvrđuju korist primene operacije, u kontekstu opšteg efekta smanjenja tereta tumorskih čelija u organizmu (citoredukcija).

 

 

Transuretralna enukleacija prostate (TUEP)

Transuretralna bipolarna enukleacija prostate je nova operativna metoda u lečenju starosno uvećane prostate. Radi se o tehnici koja sa jedne strane koristi klasičan bipolarni resektoskop, isti kao kod TURP-a, a sa druge strane uklanjanje adenoma prostate vrši se po istim principima kao u slučajevima klasične ili laparoskopske adenomektomije.

 

Kad se primenjuje?

Kao u slučaju primene TURP-a, u modernoj urologiji sa Transuretralnom enukleacijom prostate u većini slučajeva lečimo simptome donjeg urogenitalnog trakta koji su povezani uvećanom prostatom, tek nakon prethodno neuspešne konzervativne terapije odnosno primene lekova. Ipak treba da imamo u vidu nekoliko simptoma odnosno zdravstvenih stanja gde će operacija biti potrebna odmah (apsolutna indikacija), a to su:

  • nemogućnost spontanog mokrenja (kompletna retencija urina),
  • prisutnost kamenaca u mokraćnoj bešici (cistolitijaza),
  • oštećenje bubrežne funkcije kao posledica dugotrajno otežanog mokrenja (opstrukcija),
  • prisutnost krvi u mokraći koja nije povezana sa bolestima bubrega ili mokraćne bešike,
  • jake i/ili česte upale urogenitalnog trakta.

Operacija se primenjuje kod većih, takozvanih „zrelih“ prostata, gde je anatomska granica između adenoma i žlezdanog parenhima prostate jasna, kao i u slučaju pacijenata sa uvećanim rizikom krvarenja. Predstavlja alternativu laserskoj enukleaciji prostate, ali sa znatno kraćim prosečnim vremenom trajanja operacije i kraćim periodom postoperativnog oporavka.

 

Kako se izvodi?

Transuretralna enukleacija prostate (TUEP) se izvodi u spinalnoj ili opštoj anesteziji. Urolog kroz mokraćnu cev, od ulaza u istu, pa sve do mokraćne bešike uvede kombinovani instrument (resektoskop) sastavljen od optičkog dela (endoskop) i hirurškog mehanizma sa bipolarnom elektrodom, koja može ali i ne mora, biti dizajnirana na način da se prilikom izvođenja procedure tkivo adenoma pritiskom odvaja od preostatka tkiva prostate. Struja se koristi samo za potrebe koagulacije krvnih sudova koji se nalaze u sloju između oba tkivna dela prostate. Odvajanje adenoma se izvede sve do vrata mokraćne bešike, da bi se nakon toga istim instrumentom završila još i resekcija istog adenoma, koji je u toj fazi sve do vrata bešike već oslobođen i nalazi se u mokraćnoj bešici. Budući da su već tokom faze enukleacije svi krvni sudovi adenoma bili prekinuti, resekcija je potpuno bez krvarenja i može da se izvede vrlo brzo. Nakon resekcije operator komadiće adenoma evakuiše ispiranjem, a nakon toga isti se u celosti šalju na patohistološku analizu. Nakon enukleacije u mokraćnu bešiku ubacuje se trokanalni urinarni kateter koji omogućava dodatno ispiranje još nekoliko sati nakon intervencije. U većini slučajeva urinarni kateter može da se izvadi 24 časa nakon enukleacije.

 

Koje su moguće komplikacije?

  • OPŠTE: duboka venska tromboza, plućna embolija, akutni srčani infarkt (pacijentima kod kojih postoji uvećan rizik biće uvedena zaštitna antitrombotička zaštita i pooštren monitoring).
  • JAKO KRVARENJE: mogućnost jakog krvarenja u slučaju primene TUEP-a je veoma mala, samim tim i potreba za transfuzijom. Naprotiv, jedna od velikih prednosti ove metode je upravo pristup do krvnih sudova u slojevima tkiva pre njihovog presecanja, što znači da se oni prvo koagulišu i tek nakon toga presecaju, bez bilo kakvog krvarenja.
  • URINARNA INFEKCIJA: uprkos pravilu, da se sve operacije izvode uz sterilnu urinukulturu, kod svih pacijenata primenjuje se preoperativna profilaksa antibiotikom, pa je mogućnost urinarne infekcije prilično mala. Bez obzira na to, većini pacijenata će biti savetovano da još nekoliko dana posle operacije uzimaju odgovarajući uroantiseptik ili antibiotik.
  • SUVI ORGAZAM: budući da je skidanje određenog dela mišića vrata mokraćne bešike, kod pacijenata nakon TUEP-a u većini slučajeva manje agresivno nego kod TURP-a, kod operisanih takođe u manjem procentu ne dolazi do antegradne ejakulacije prilikom orgazma, nego se sperma uliva u mokraćnu bešiku, što će pacijenti kasnije izbaciti mokraćom. Važno je napomenuti da sam osećaj orgazma ostaje nepromenjen, a svakako će biti nešto smanjena mogućnost prirodnog načina oplodnje.
  • EREKTILNA DISFUNKCIJA: Ona je veoma retka i direktno se ne povezuje sa operacijom, nego više sa propratnim psihološkim opterećenjem.
  • VRAĆANJE SIMPTOMA: U slučaju da je bila indikacija za Tranuretralnu enukleaciju prostate postavljena u skladu sa poznatim stručnim kriterijumima, rezultati operacije su veoma dobri i velika većina operisanih pacijenata dugoročno je zadovoljna. Ponovni rast adenoma, koji bi zahtevao još jednu intervenciju, je veoma redak. Vraćanje simptoma je najčešće povezano sa suženjima mokraćne cevi (striktura uretre) koje su posledica diskretnih oštećenja sluznice prilikom TUEP-a, ali se mogu korišćenjem kvalitetnih lubrikanata tokom operacije i „lakom rukom“ operatora, u velikoj većini slučaja izbeći.

Sastavni deo normalnog postoperativnog toka, nakon TUEP-a, su prolazne smetnje mokrenja koje mogu da bez dodatnog lečenja nestanu za nekoliko dana, pa čak i nekoliko nedelja. Uglavnom se radi o učestalom mokrenju, peckanju tokom mokrenja, prisutnosti krvi u mokraći, iznenadnom pozivu na mokrenje (urgentna mikcija), kao i umerenom bolu u predelu međice (perineum).

 

TUEP u dijagnostikovanju raka prostate

Uprkos činjenici da se Transuretralna enukleacija prostate koristi u operativnom lečenju benignog uvećanja prostate (benigna hiperplazija prostate, BHP) odnosno adenoma prostate koji nije neposredno povezan sa pojavom raka prostate, ne znači da se u pojedinoj benigno uvećanoj prostati istovremeno ne nalazi i karcinom. Pre ere primene testa serumskog PSA, prilikom TURP-a rak prostate bio je pronađen čak u 30% slučajeva, da bi danas taj procenat pao ispod 5%. Ali naravno, samo u društvima gde se PSA testiranje stvarno primenjuje redovno, odnosno gde se koristi moderan koncept ranog otkrivanja karcinoma prostate. Ako to nije slučaj, vrednost TURP-a, a samim tim takođe TUEP-a, u poređenju sa nekim modernim tretmanima, koji ne omogućavaju patohistološku analizu (PH) tkiva, još je značajnija. 

Transuretralna incizija prostate (TUIP) i/ili vrata mokraćne bešike (TUI)

U slučaju manjih prostata i/ili suženja vrata mokraćne bešike, u lečenju simptoma može da se primeni samo presecanje ili incizija srednjeg lobusa prostate i/ili vrata mokraćne bešike.

 

Kad se primenjuje?

Kao u slučaju primene TURP-a ili TUEP-a, sa Transuretralnom incizjom prostate i/ili vrata mokraćne bešike lečimo simptome donjeg urogenitalnog trakta koji su povezani opstrukcijom mokraćne cevi na nivou vrata mokraćne bešike i/ili srednjeg lobusa prostate, tek nakon prethodno neuspešne konzervativne terapije odnosno primene lekova. Operacija može da se primenjuje u slučaju prostata, manjih od 30 g, a pogotovo kod mlađih muškaraca, gde se nastoji, osim uklanjanja opstrukcije na nivou prostatične uretre i/ili vrata mokraćne bešike, takođe očuvati antegradnu ejakulaciju.

 

Kako se izvodi?

Transuretralna incizija prostate (TUIP) se izvodi u spinalnoj ili opštoj anesteziji. Urolog kroz mokraćnu cev, od ulaza u istu, pa sve do mokraćne bešike uvede kombinovani instrument (resektoskop) sastavljen od optičkog dela (endoskop) i hirurškog mehanizma koji može da sadrži hladni nož, elektrodu ili laserski fiber. Presecanje tkiva vrata bešike i/ili srednjeg lobusa prostate, uobičajeno na dva tipična mesta, vrši se hladnim nožem, korišćenjem struje ili lasera. Nakon incizije, u mokraćnu bešiku ubacuje se trokanalni urinarni kateter, koji omogućava dodatno ispiranje još nekoliko sati nakon intervencije. U većini slučajeva urinarni kateter može da se izvadi 24 časa nakon operacije. U pojedinim slučajevima, pogotovo kad se radi o nešto većem srednjem lobusu prostate, sama incizija može da dovede do postoperativne retencije urina, pa će tokom operacije biti potrebna još i delimična resekcija.

 

Koje su moguće komplikacije?

  • OPŠTE: duboka venska tromboza, plućna embolija, akutni srčani infarkt (pacijentima kod kojih postoji uvećan rizik biće uvedena zaštitna antitrombotička zaštita i pooštren monitoring).
  • JAKO KRVARENJE: mogućnost jakog krvarenja je u slučaju primene TUIP-a manja nego kod TURP-a, samim tim i potreba za transfuzijom.
  • URINARNA INFEKCIJA: uprkos pravilu, da se sve operacije izvode uz sterilnu urinukulturu, kod svih pacijenata primenjuje se preoperativna profilaksa antibiotikom, pa je mogućnost urinarne infekcije prilično mala. Bez obzira na to, većini pacijenata će biti savetovano da još nekoliko dana posle operacije uzimaju odgovarajući uroantiseptik ili antibiotik.
  • SUVI ORGAZAM: budući da operacija ne podrazumeva skidanje dela mišića vrata mokraćne bešike, nego samo njegovo presecanje, kod pacijenata nakon TUIP-a u manjem procentu ne dolazi do antegradne ejakulacije prilikom orgazma, nego se sperma uliva u mokraćnu bešiku, što će pacijenti kasnije izbaciti mokraćom. Važno je napomenuti da sam osećaj orgazma ostaje nepromenjen, a moguća je nešto smanjena sposobnost prirodnog načina oplodnje.
  • EREKTILNA DISFUNKCIJA: Ona je veoma retka i direktno se ne povezuje sa operacijom, nego više sa propratnim psihološkim opterećenjem.
  • VRAĆANJE SIMPTOMA: U slučaju da je indikacija za Tranuretralnu inciziju prostate postavljena u skladu sa poznatim stručnim kriterijumima, rezultati operacije su veoma dobri i velika većina operisanih pacijenata dugoročno je zadovoljna. Dalji rast adenoma, koji bi zahtevao još jednu intervenciju nije isključen, pa se može nakon nekoliko godina desiti da će biti potrebna agresivnija operacija. Rano vraćanje simptoma je najčešće povezano sa suženjima mokraćne cevi (striktura uretre) koje su posledica diskretnih oštećenja sluznice prilikom TUIP-a, ali se mogu korišćenjem

kvalitetnih lubrikanata tokom operacije i „lakom rukom“ operatora, u velikoj većini slučaja izbeći.  

Sastavni deo normalnog postoperativnog toka nakon TUIP-a su prolazne smetnje mokrenja koje mogu da bez dodatnog lečenja nestanu za nekoliko dana, pa čak i nekoliko nedelja. Uglavnom se radi o učestalom mokrenju, peckanju tokom mokrenja, prisutnosti krvi u mokraći, iznenadnom pozivu na mokrenje (urgentna mikcija), kao i umerenom bolu u predelu međice (perineum).

 

S obzirom da Transuretralna incizija prostate znači samo presecanje tkiva, a ne njegovo vađenje, metoda nema dijagnostičke vrednosti u otkrivanju raka prostate.  

Transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike (TURB)

Minimalno invazivno uklanjanje tkivnih promena sluznice i/ili zida mokraćne bešike, po komadićima i  kroz mokraćnu cev, stručno se naziva Transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike. Operacija se uvek vrši u sklopu dijagnostike tumora u bešici, a ćesto istovremeno znači i lečenje.

 

Kad se primenjuje?

Transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike (TURB) je neophodna procedura u dijagnostici svake tkivne promene (tumora) sluznice mokraćne bešike ili njenog zida, koja je bila utvrđena cistoskopijom, retko samo ultrazvučnom ili radiološkom dijagnostikom. Izvođenjem operacije dobija se tkivo koje je potrebno za patohistološku analizu, znači za definitivno utvrđivanje da li se radi o malignom tumoru (rak mokraćne bešike).

U skladu sa preporukama Evropskog urološkog udruženja (EAU), sastavni deo dobre kliničke prakse u tretmanu raka mokraćne bešike je ponovna TUR mokraćne bešike (re-TUR), koja se izvodi 2-6 nedelja nakon prve resekcije, a u slučajevima nepotpunog uklanjanja tumora (veći broj tumorskih promena, veliki tumori, izostala prisutnost mišičnog sloja u PH pregledanim uzorcima) i/ili u slučajevima visoko malignih tumora (HG, „high grade“) osim karcinoma „in situ“ (CIS), a uvek kod patološkog stadijuma T1.

 

Kako se izvodi?

Transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike se izvodi u spinalnoj ili opštoj anesteziji. Urolog kroz mokraćnu cev, od ulaza u istu, pa sve do mokraćne bešike uvede kombinovani instrument (resektoskop) sastavljen od optičkog dela (endoskop) i hirurškog mehanizma sa elektrodom, sa kojim se koristeći monopolarnu ili bipolarnu struju u dva sloja skidaju komadići tumora. Isti se nakupljaju u mokraćnoj bešici, a tokom operacije i na kraju operator ih evakuiše ispiranjem. Resektovano tkivo površinskog sloja tumora i tkivo dubokog sloja sa mišičnim slojem zida mokraćne bešike odvojeno se šalju patologu. Nakon resekcije u mokraćnu bešiku se ubacuje urinarni kateter, koji omogućava nesmetano pražnjenje mokraćne bešike i kontrolu mogućeg krvarenja. U našoj ustanovi kateter se po pravilu izvadi 24 sati nakon operacije, da bi se mokrenje pratilo još jedan dan ili barem nekoliko sati nakon vađenja.

 

Koje su moguće komplikacije?

  • OPŠTE: duboka venska tromboza, plućna embolija, akutni srčani infarkt (pacijentima kod kojih postoji uvećan rizik biće uvedena zaštitna antitrombotička zaštita i pooštren monitoring).
  • JAKO KRVARENJE: umereno krvarenje tokom operacije je normalno i za pacijenta ne predstavlja gubitak krvi, koji zahteva transfuziju. Jako krvarenje kod TURB-a ili nakon operacije je veoma retko. Na osnovu analize krvne slike može da zahteva i transfuziju.
  • PERFORACIJA ZIDA MOKRAĆNE BEŠIKE: uz primenu odgovarajuće tehnike resekcije, probijanje zida mokraćne bešike je retko. Često će biti dovoljna samo nešto duža kateterizacija bešike, a veće hirurške intervencije veoma su retke.
  • URINARNA INFEKCIJA: uprkos pravilu, da se sve operacije izvode uz sterilnu urinukulturu, kod svih pacijenata primenjuje se preoperativna profilaksa antibiotikom, pa je mogućnost urinarne infekcije prilično mala. Bez obzira na to, većini pacijenata će biti savetovano da još nekoliko dana posle operacije uzimaju odgovarajući uroantiseptik ili antibiotik.

Zatražite

konsultaciju

Vaš kontakt biće prihvaćen sa strane našeg prijemnog osoblja i istog dana prosleđen pojedinim članovima našeg stručnog tima. Naš odgovor možete da očekujete u roku od 24 časa. Prihvaćeni će biti samo obrasci koji će biti kompletno popunjeni.